Životni ciklus APT napada

Jedna od najčešće pominjanih pretnji za bezbjednost informacija unutar organizacije su takozvani APT (eng. Advanced Persistent Threat), za sada bez dobrog prevoda, uglavnom radi se o napadu koji nije momentalan već predstavlja perzistentnu pretnju za informacioni sistem. O tome sam već pisala prošle godine ovdje, ali budući da se radi o važnoj temi, ovaj put ću obraditi anatomiju jednog ovakvog napada.

APT su dizajnirani da pristupe mreži, prikupljaju podatke i tajno „posmatraju“ targetirani sistem u dužem vremenskom periodu. Karakteristično je da su ovakvi napadi usmjereni upravo protiv specifičnih državnih, obavještajnih i finansijskih organizacija, odnosno tamo gdje se radi sa puno ličnih i finansijskih podataka. Kradu se podaci od vrednosti kao što su intelektualna imovina, elektronski novac, personalni podaci.

Termin „Advanced“  označava sofisticirane tehnike koje koriste malvere i poznate ranjivosti da pristupe unutar sistema. „Persistent“ znači da postoji proces ili komanda unutar sistema, koji u kontinuitetu monitorišu i prikupljaju podatke sa specifične lokacije. Pretnja, odnosno „Threat“  je indikator prisustva ljudskog faktora u organizaciji samog napada. 

U osnovi, APT je napad na mrežu. Autorizovana osoba (ili neko ko sebi na neki način ostvari autorizovan pristup)  obezbijedi da komad malicioznog koda pristupi mreži i ostane tu dok ne otvori „zadnja vrata“ ( eng.back door), kroz koji se dozvoli pristup napadaču, prikupe se potrebni podaci i napusti se sistem. Sve ovo govori da APT može ostati neprimjećen – dok se ne uoči počinjena šteta, kad je već kasno.

Na primjer, u 2006. prijavljen je jedan APT napad, dok je u 2014 bilo preko 50 prijavljenih, utvrđenih i dokumentovanih APT (izvor: APTnotes.) Ova vrsta napada se razvija i postaje sve više i više sofisticirana, u smislu da se teško ili nikako otkriva putem tradicionalnih mjera bezbjednosti. Štaviše, savremeni APT napadi su karakteristični i po tome da po inicijalnom prikupljanju podataka ne napuštaju nužno napadnuti sistem, već ponekad tu ostaju konstantno prateći aktivnosti, i istovremeno mijenjajući svoj kod, čineći se težim za pronalaženje ( obfuskacija, Polimorfizam)

Mnogi APT napadi dizajnirani su tako da koriste takozvane „ZeroDay“ ranjivosti . Najpoznatiji takav napad u 2014. Je bio onaj koji je oskoristio ranjivost Internet Explorera (CVE-2014-1776), koja se sastoji od phishing e-pošte poslate na ciljane grupe ljudi iz sektora odbrane,  energetike i istraživačkih univerziteta. Ta phishing e-pošta sadrži link koji vodi do zlonamernih sajtova koji hostuju zero-day zlonamjerni kod.

Oni su poslali veliki broj poruka širem skupu ciljeva, pokušavajući da zaraze što više krajnjih tačaka prije nego što zakrpa bude objavljena.  Napadači su  takođe svakodnevno obnavljali  šablon i teme mejla da zadrže kampanju "svježom" i  izbjegnu detekciju od strane spam pravila formiranog na bazi prethodnih poruka.

FireEye uvodi pojam „kill chain“ , koji postaje opšteprihvaćen za opisivanje životnog ciklusa APT napada.

Očigledno je da se radi o lancu brižljivo planiranih i izučenih koraka, koji uključuju izradu skice infrastrukture organizacije targetiranog  sistema, pripremu zlonamjernih programa, napade socijalnim inženjeringom i načine neotkrivenog prikupljanja podataka. Lanac se može posmatrati kao niz koraka:

1.       Izbor cilja

Napadač analizira potencijalne mete, i prikuplja se što je više moguće podataka o njihovim poslovima i informacijama koje imaju. Koristi se socijalni inženjering, društvene mreže, sajtovi, kontakt sa zaposlenima …

2.       Prikupljanje informacija

Nakon što se odredi meta, prikupljaju se informacije o konkretnoj infrastrukturi žrtve, da bi se odredio način pristupa i organizacija budućih koraka

3.       Tačka ulaska

Na osnovu podataka prikupljenih o sistemu, kao i primjenjenim mjerama zaštiote, napadač istražuje način kako da „uđe“ u sistem. Obično je to iskorištavanje neke ranjivosti sistema, najčešće pretraživača, ili samog MS Office paketa.

4.       Postavljanje malvera na targetiranu mašinu

Nakon što je iskorištena ranjivost, i maliciozni kod našao put do targetirane mašine,  on se koristi da otvori „back doors“ za ozbiljniji program, koji će omogućiti daljinsko upravljanje, eskalaciju privilegija i prikupljanje podataka.

5.       Eskalacija privilegija

Napadač najprije definiše privilegovani pristup, a onda ta prava ukrade( Keylogger, ARP spoofing i slični alati )i dodijeli inače neprivilegovanom korisniku koji će u ovom slučaju, ne znajući, raditi za njega.

6.       „Command and Control “ komunikacija

Ovo je zapravo komunikacija između pravog napadača, i korisnika računara koji, ne znajući, izvršava maliciozne radnje. Ovo je zapravo metodologija rada bilo koje botnet mreže

7.       Bočno kretanje kroz mrežu

Osim što prikuplja podatke sa jednog mjesta, napadač takođe vrši radnje skrivanja, postavlja nove maliciozne instance u mreži, pravi nove botove, premješta se, čime povećava polje djelovanja, i istovremeno smanjuje vjerovatnoću da bude otkriven.

8.       Otkrivanje interesantnih lokacija na opremi

Razne vrste skeniranja portova i analiza mrežnog saobraćaja koriste se u otkrivanju interesantnih lokacija u mreži sa kojih se mogu prikupljati podaci.

9.       Prikupljanje  podataka

Ovo je ključni proces za napadača, trenutak kad se iz mreže žrtve iznose ukradeni podaci. Obično se prije prenosa prikupljeni podaci arhiviraju, kompresuju i enkriptuju .  Za sve ovo na mašinu žrtve se postavljaju alati (najčešće opet  kao dio koda u legalne procese), kao i alati koji obezbjeđuju  da se iznošenje podataka ne odrazi kao primjetno povećanje saobraćaja.

10.   Sakrivanje tragova

Nakon što je prikupio podatke, napadač uklanja sve dokaze svog prisustva na sistemu koji bi ga kasnije mogli optužiti, kad se ukradeni podaci iskoriste za pridobijanje koristi.

Načini za korišćenje ukradenih podataka su obično:

-          Prodaja podataka

-          Ucjena pretnjom da će se podaci objaviti

-          Zahtijevanje otkupnine od vlasnika podataka

Targetirani APT napadi uglavnom prolaze neopaženi  pored tradicionalnih bezbjednosnih  kontrola.  Najčešće ni zaposleni u oblasti bezbjednosti ne povjeruju kad im se saopšti da su napadnuti.  Tajna uspjeha APT napada je u njihovoj sporosti i dobrom planiranju. Tačka na koju se jedino može uticati da se oni spriječe je upravo svjesnost zaposlenih da ne budu iskorišteni u socijalnom inženjeringu kao ona tačka u kojoj će se „otvoriti vrata“ zlonamjernom softveru.

Odbrana od APT može se sprovoditi pažljivom detekcijom i analizom „u dubinu“.  U analizi mreže i eventualnom pronalaženju malvera može pomoći intenzivno praćenje mreže putem savremenih rješenja za rano otkrivanje malvera na osnovu posmatranja ponašanja u mreži i specifičnih indikatora da je neki malver instaliran na neku mašinu u mreži. Logovanje na SIEM je važno zbog obezbjeđivanja forenzičkih dokaza.

Više o anatomiji APT napada u:

http://resources.infosecinstitute.com/anatomy-of-an-apt-attack-step-by-step-approach/

Šta je ransomware ?

Ransomware (eng.) je zlonamjerni kod, malver napravljen za krađu podataka, koji iskorišćava ranjivosti Internet  pretraživača ( eng. browser), na način da napadač enkriptuje podatke žrtve, i zatim traži novac za ključ za dekripciju.

Ransomware se širi preko mejl priloga (attachments), inficiranih programa i kompromitovanih sajtova. Ransomware zlonamjerni kod je poznat i pod nazivima kriptovirus, kriptotrojan i kriptocrv.

Napadači koriste nekoliko različitih načina da izvuku novac od žrtava:

-          Nakon što žrtva otkrije da ne može da otvori fajl , prima mejl sa zahtjevom za otkup u kom će se tražiti relativno mala suma novca (oko 10e) u zamjenu za privatni ključ za enkripciju. Napadač upozorava da će, ukoliko se novac ne pošalje u zadanom vremenskom periodu, privatni ključ biti uništen, a podaci zauvijek izgubljeni

-          Žrtva je prevarena da vjeruje da je predmet istrage policije . Nakon što je obaviještena da je na njenom računaru pronađen softver bez dozvole ili nezakonit sadržaj, žrtvi se daju instrukcije kako da  plati kaznu .

-          Zlonamjerni kod krišom šifrira podatke žrtve ali ne čini ništa drugo . U ovom pristupu , otmičar podataka predviđa da će žrtva tražiti na Internetu način  kako da riješi problem i postavlja programe za čišćenje od ransomware softvera na legitimne sajtove, ali za prodaju, i tako zarađuje novac.

Da bi se zaštitili od otmice podataka, jedan od načina je redovan bekap podataka. Ako dođe do napada ne plaćati otkup . Umjesto toga , obrišite disk i vratite čiste podatake iz bekapa.

Prethodnih dana, u susjednoj Hrvatskoj je primjećena povećana aktivnost ransomware softvera (a odnosi se na čitav region, jer Internet ne poznaje granice, a naša država još nema formiran CERT pa su nam korisna upozorenja iz okruženja).

Nacionalni CERT Hrvatske je došao do saznanja da se poznati kripto ransomware širi preko web portala. Do potencijalne infekcije može doći klikom miša na reklamu (banner) koja se nalazi na web stranici portala. Postoje naznake da se moguće zaraziti se i samo posjetom web stranici portala, bez klika na reklamu. Kao što je već poznato, radi se o malveru koji po izvršavanju šifrira sadržaj na računaru (uključujući i eksterne i mrežne diskove) nakon čega napadači ucjenjuju žrtvu da otkupi ključ kojim ga je moguće dešifrovati.

Hrvatski CERT korisnike savjetuje da u slučaju zaraze, ne plaćaju otkupninu. Preporučuje se takođe redovno ažuriranje operativnog sistema, web pretraživača te Adobe Flash i Java softvera.

Na ovom LINKU  je dostupan besplatni specijalizovani alat koji može otkriti prisutnost kriptovirusa na računaru i blokirati ga.

7 trikova socijalnog inženjeringa na koje treba obratiti pažnju

1.     „Pronađena“ USB Fleš memorija

Ljudi vole besplatne stvari. Zato se obraduju kad na parkingu ili ulici pronađu nešto što izgleda lepo, deluje skupo i ima upotrebnu vrednost. USB fleš memorije mogu biti tako dizajnirane, da su naprosto neodoljive. Upravo zato, jedna od vrlo uspešnih  od metoda socijalnog inženjeringa je „slučajno“ ostavljanje USB fleša sa malicioznim softverom na parkingu preduzeća koje želi da se napadne. Nakon što zaposleni pokupi savršeno dizajniranu modernu „flešku“, velika verovatnoća je da će se ista vrlo brzo naći priključena na kompanijski kompjuter.

Poznat je slučaj kad je u holu velike firme ostavljena korpica sa 30 (zaraženih) fleševa na kojoj je pisalo „FREE“ . U roku od nekoliko sati svih 30 je nestalo …

Iako je zaštita od pokretanja izvršnog fajla sa eksterne memorije uključena u polisu, kao i skeniranje, socijalni inženjeri su izmislili nove načine. Fajlovi imaju neobične ekstenzije i primamljiva imena, i korisnik će ih iskopirati na svoj računar i tamo pokrenuti. Postoji mogućnost da se potpuno zabrani USB fleš, ali ovaj vid zaštite nije uobičajen, mnogo je bolje i razumniji pristup je razvijati svest kod zaposlenih o potencijalnim opasnostima putem obaveznih obuka iz računarske bezbednosti.

2.     Jedan (ne)običan mejl

„Phishing“ (fišing) mejlovi su danas jedan od najraširenijih, i još uvek najuspešnijih načina širenja malicioznog softvera. Mejl izgleda potpuno uobičajeno, pošiljalac se predstavlja obično kao vendor ili institucija od poverenja, neko ko kod zaposlenih neće izazvati pitanje ili nedoumicu. U mejlu se biranim rečima poziva na neku vrstu interakcije, bilo da se samo nudi da se pogleda neka interesantna informacija na linku, ili se traži da se učestvuje u istraživanju putem upitnika i slično. U svakom slučaju, radi se o linku na lokaciju koju napadač kontroliše. Jednom kad se klikne na takav link, šteta je počinjena. Najčešći oblik ovakve prevare izvodi se u obliku poziva da se „ponovo loguje na sistem“ zbog ažuriranja ili održavanja. Na taj način napadač na lak način dolazi do pristupnih podataka korisnika sistema. Zaposleni treba da budu svesni svih opcija prijavljivanja na sistem i aplikacije, te da prijave svaku formu za unos pristupnijh podataka koja je neuobičajena. Administratori sistema nikad neće slati zaposlenima mejl u kome im traže pristupne podatke. To je ono sa čime svi zaposleni treba da budu upoznati, kao i to da je svaki pokušaj traženja pristupnih podataka nešto što treba da se prijavi.

3.      Mejl sa poznate adrese

Nažalost, više se ne može reći da je neki pošaljalac „pouzdan“. Ovo pogotovo važi za mejl adrese sa besplatnih domena ili poruke sa društvenih mreža. Takva mesta lako bivaju hakovana, čak i ako vlasnik ne zna za to. Dakle, i ako je poruka stigla od prijatelja, a sadrži neobičan link ili prilog – treba bili oprezan. Pažljivim posmatranjem u najvećem broju slučajeva pokušaj prevare će postati jasan. Osim toga, uvek možemo pitati poznatu osobu da li nam je to poslala i šta je.

U svakom slučaju, dobar je običaj da se na link ne klikne, već da se on prepiše u komandnu liniju pretraživača.

Takođe, treba biti jako oprezan sa svojim imejl nalozima. Lozinku treba menjati često, a posebno paziti ukoliko je mejl nalog aktiviran na nekom od android uređaja koji može biti ostavljen na dohvat ruke zlonamernom napadaču ili izgubljen.

4.     Telefonski poziv

Jedan od čestih načina za prikupljanje podataka je telefonski poziv. Napadač se predstavi kao vendor, sistemska podrška, ili predstavnik neke institucije od poverenja, i traži podatke.

Dobar način odbrane je da se na primer od pozivaoca traže podaci i kaže mu se da ćemo mi nazvati njega, a zatim se provere. Takođe, dobro je ispitati pozivaoca o tome šta već zna. Najbolji način je da se nikakvi podaci, a pogotovo ne lični ili pristupni podaci za sistem, ne daju preko telefona. Nikome.

Lično sam nedavno imala poziv iz inostranstva gde se pozivalac predstavio kao zaposleni proizvođača opreme koju koristimo. Na pitanje zašto se ne obrate preko vendora, odgovorio mi je da prave istraživanje. Na pitanje otkud mu baš moji podaci, odgovorio je da ih je dobio od direktora IT sektora, a zatim je rekao ime jednog od kolega iz NBS koji čak nije u SIT-u. Nakon toga sam mu predložila da upitnik sa istraživanje preko vendora pošalju zvanično (i dalje nisam pominjala ni jedno ime ili imejl). Možda poziv nije bio zlonameran, ali opreza nikad dosta.

Takođe, bitno je znati da rukovodioci, administratori sistema i help-desk tehničari nikad ne traže pristupne podatke zaposlenih telefonom.

5.     Pazi ko te prati

Napadač može iskoristiti našu jutarnju užurbanost, preopterećenost i rasejanost. Koliko ljudi će obratiti pažnju da ga pri ulasku u firmu neko prati u stopu. Čak ukoliko i ne uspe da uđe u zgradu napadač, iskusan u socijalnom inženjeringu će pronaći neki način da uđe, a onda će pratiti „žrtve“ i tako se kretati kroz preduzeće.

Zato je važno, pogotovo za novozaposlene, da na vidnom mestu nose identifikacione kartice. Takođe, ukoliko vas neko prati kroz prostorije preduzeća, ili se kreće okolo izgledajući zaposleno,  a osoba vam je nepoznata i ne nosi obeležja preduzeća, ne treba oklevati nego pitati za identitet i funkciju.

Fizički pristup napadača u prostorije preduzeća je situacija koja ne sme da se potceni, jer jednom kad uđe u prostor preduzeća koje targetira, iskusan napadač ima širok spektar izvora informacija i potencijalnih napada na raspolaganju.

6.     Pomoć „profesionalca“

Velike organizacije koriste proizvode i pakete poznatih i proverenih proizvođača, i ta su imena svima poznata i ulivaju poverenje. Međutim, upravo tu može da dođe do zloupotrebe. Naime ako neko nazove ili se pojavi i predstavi se kao predstavnik ili podrška iz Majkrosofta, Orakla, Ciska … velika verovatnoća je da će zaposlenom da popusti pažnja i da je poverenje prema toj osobi nešto što se podrazumeva.

Važno je znati da pomoć vendora i partnera uvek ide po utvrđenoj proceduri, i čak i kad su prisutni u prostorijama preduzeća oni se ne kreću okolo, i ne komuniciraju samoinicijativno sa zaposlenima, bilo lično bilo telefonom. Isto važi i za mejlove.

Trenutno je u svetu jako raširen pokušaj napadača da se predstavljaju kao Windows tehnička podrška, i traže udaljen pristup da bi ispitali tobožnju štetu napravljenu od nove vrste malvera.

Svaki ovakav pokušaj treba prijaviti, jer čak i ukoliko bi se zaista radilo o podršci partnera, takav pristup je neprofesionalan i treba ga sprečiti u startu.

7.     Blago zakopano u kanti za smeće

Jednom odštampana informacija postaje potencijalno dostupna svima. Jedini način da se to spreči je da se, nakon upotrebe, uništi na propisan način. Iskusni napadači ponekad traže i nešto što se nama u trenutku ne čini kao poverljivo ili bitno. Na primer spisak godišnjih odmora radnika nekog organizacionog dela. Ili telefonski brojevi. Ili skice aplikacija, i šeme računarske mreže.

Testirajući svesnost svojih radnika, zaposleni u IT bezbednosti jedne američke banke, nakon radnog vremena su u kantama za otpatke pronašli više od 10.000 ID brojeva građana.

Zato je veoma bitno da se pazi šta se baca u kantu za otpatke.

Bitka sa napadačima na bezbednost informacija nikad ne prestaje. Ali, znanje je više od pola pobede. Naravno, organizacija se štiti na više slojeva. Tehnička dostignuća zaštite se prate i primenjuju redovno i po najvišim standardima, antivirus i antimalver programi rade najbolje što mogu, ali rizik nikad nije sveden na nulu, sve dok postoji ljudski faktor. Tehnologije nisu svemoguće. Ljudi su bitan sloj zaštite. Obučenost i neprestana svesnost zaposlenih i rukovodilaca su aspekt zaštite koji ne može i ne sme da se zanemari.

Facebook Automatic Wall Post Virus

Ovo što viđate na svojim i zidovima svojih prijatelja ( ...Private Video...) je u stvari virus i to Facebook Automatic Wall Post Virus, koji je dio 'Facebook Virus' porodice Trojanaca. Postoje mnoge varijante Fejsbukovog Automatic Wall Post virusa,  i sve od njih mogu se koristiti za krađu podataka sa korisnikovog računara i dalje širenje preko kanala socijalnih mreža.  Jedna od najvećih opasnosti Fejsbukovog Automatic Wall Post virusa je, što kad jednom inficira računar, on se sam šalje svim prijateljima koje žrtva ima u kontaktima. To znači da je uklanjanje ovog virusa vrlo važno, ne samo da zaštitite svoj računar i podatke, već i da sprečite da se širi po računarima vaših prijatelja i kolega. Podaci koji mogu biti kompromitovani ovim virusom  uključuju vaše onlajn lozinke za različite programe i portale, onlajn bankarsku aplikaciju, imejl naloge. Takođe, on je ozbiljna prijetnja za vaše privatne podatke, i treba što prije biti otklonjen antivirus programom, za koji, to ne treba ponavljati, treba imati najnovija ažuriranja.

Konkretno, ovih dana nalozi na Fejsbuku su napadnuti scam-virusom Trojan.FakeFlash , pri čemu se na vašoj stranici prvo pojavi objava sa naslovom “[ime prijatelja]`s Private Video” , zajedno sa slikom tog prijatelja. Ukoliko bi kliknuli na link, to će vas odvesti na lažni Youtube sajt, gdje će se postaviti “ulazno” pitanje o godinama (što se lako prolazi), a zatim, umjesto video snimka, dobićete obavještenje da vam je Adobe Flash Player pukao, i da treba ponovo da se instalira. Naravno, instaliraćete nešto sasvim drugo...

Glavni načini na koji se ovaj i slični virusi šire sa jednog računara na drugi je upravo pokretanje određenog linka, odnosno programa tim putem. Link može biti predstavljen kroz interesantan poziv na video, kao u ovom slučaju, ili kroz poruku u inboksu u kojoj vaš “prijatelj” šalje nešto. Nažalost, vaš prijatelj ne zna ništa o tome, tu poruku je poslao program koji je on već neoprezno instalirao na svoj računar. Kao dio napada  Automatic Wall Post Virus će jednostavno poslati “sebe” porukom na sve kontakte koje imate. Da biste predupredili ovaj i slične napade, NIKAD NE POKREĆITE SUMNJIVE LINKOVE na vašem Fejsbuk zidu, ili poslate kroz privatne poruke, sve dok niste potpuno sigurni šta je. Uvijek je bolje jednostavno pitati pošiljaoca da li je i šta poslao. Istovremeno, svakog “pošiljaoca” treba upozoriti na to šta stiže sa njegovog imena, i da treba da  odmah “počisti” viruse, jer će u protivnom nastaviti da ih sije okolo, a da toga nije svjestan.

Osim čišćenja virusa, potrebno je promijeniti lozinku, kako na Fejsbuku tako i na ostalim nalozima, pogotovo ako koristite e-banking.

Ponekad ovakvi virusi oštete i pretraživač, pa je korisno i njega preinstalirati. Ukoliko koristite MS Windows, IExplorer će se “zakrpiti” u okviru redovnog Windows ažuriranja ( koje ne treba preskakati, iako znam mnoge koji prvo to isključe!), dok npr. Chrome, FireFox itd. jednostavno obrišite i instalirajte ponovo.

Pet činjenica koje hakeri ne žele da znate

Svako od nas je barem jednom primio mejl ovakvog ili sličnog sadržaja:

Čestitamo!!

Obavještavamo Vas da ste pobijedili u nagradnoj igri. Vaša mejl adresa izabrana je metodom slučajnog izbora, i pripšala mi je čast da vam saopštim da ste  srećni dobitnik nagrade od  X00.000 $  . Molim Vas da me kontaktirate na adresu u nastavku, i pozovete se na kod svog dobitka 1234ABCD, kako bismo se dogovorili o prezuimanju nagrade...

Iako ovakva poruka izgleda benigno, i mnogi će reći da nikad ne bi nasjeli na nešto slično, desetine hiljada ljudi je već bilo žrtva prevara koje su počinjale na sličan način.  Socijalni inženjering, da podsjetim, je kombinovanje socijalnih i psiholoških metoda i taktika da bi se na pojedinca uticalo da oda povjerljive podatke, ili podatke koji mogu dovesti do drugih povjerljivih podataka. Budući da su tehnološke mjere zaštite računarskih sistema danas usavršene, i napadi putem tehnologija postaju sve teži, stručnjaci u socijalnom inženjeringu idu sve dalje  i smišljaju sve mudrije načine da prevare neoprezne,  i u krajnjoj instanci time nekog oštete i/ili sebi pribave materijalnu korist. Ono što je važno znati : ovakve prevare ne iniciraju se isključivo u onlajn svijetu!

Svaki put kad neobavezno ćaskate na poslu, preko ograde sa komšijom ili telefonom, vi možete biti potencijalna žrtva socijalnog inženjeringa. Drugim riječima, postajete ranjivi na napade hakera.  Ne agitujem ovdje protiv razgovora i druženja – naprosto, neki ljudi jednostavno iznose previše informacija, a cilj socijalnih inženjera je upravo to: naizgled obična informacija koja će otvoriti put ka važnijim i vrednijim informacijama. Ponekad čak i stručnjaci u ovoj oblasti, pa i sami hakeri, postanu žrtva vlastite neopreznosti.

Šta možete uraditi da biste izbegli da budete hakovani?  Socijalni inženjer Kris Hadnagi, koji  testira bezbjednost računarskih mreža u kompanijama koristeći tehnike kao što su phishing  i  keylogging scams , daje savjete sa gledišta jednog hakera . Interesantno je da je Hadnagi, da bi testirao ranjivosti kompanija samo u prošloj godini putem phishing napada “obradio”  275.000 ljudi, a ove godine je u planu da taj broj bude 1.6 milion.

Dakle, šta je ono šta hakeri ne žele da saznate:

1.       Oni tragaju za ulazom, bilo u onlajn ili oflajn svijetu

Čak i ako ste najpažljiviji na Internetu, ne pokrećete sumnjive linkove i ne otvarate priloge iz nepoznatih izvora, činjenica je da i dalje možete biti neoprezni – u oflajn svijetu. Hadnagi je ispričao kako je jednom došao do konferencijske sale borda direktora jedne kompanije, predstavljajući se kao radnik agencije za uništavanje štetočina. Zamislite, kako je tek onda lako ući u vašu kancelariju dok ste na ručku?

Opasnost vreba i od telefonskih razgovora. Hadnagi savjetuje da se ne plašite reći  “ne znam”, svaki put kad nepoznati i neprovjereni sagovornik traži od vas lične ili povjerljive podatke.

Čest slučaj ulaska u velike kompanije je i korišćenje velikih grupa koje su ovlašćene da uđu, prostim “kačenjem na rep” grupe, i iskorišćavanjem nedovoljne pažnje radnika obezbjeđenja.

Hadnagi naglašava da je potencijalni napadač uvijek u potrazi za “voćem koje zri dovoljno nisko” i da moramo biti svjesni da živimo u takvom svijetu.

2.       Hakeri vole lijene ljude

Hadnagi kaže i ovo: Nivo paranoje koju pokazujete treba biti srazmeran vrijednosti podataka koje štitite.

Ne plašite se da budete neko ko će se potruditi da zapamti lozinku od 16 nasumičnih karaktera. Iako danas postoje mnogi softveri koji vam nude da čuvaju vaše lozinke i pamte ih, zaboravite na to! Pogotovo pazite da se vaše lozinke ne pamte na Internetu ili nekoj lokaciji u oblaku. Znam da je jako teško odoljeti kad se pojavi pitanje “ Da li želite da lozinka bude zapamćena? “ ili izbor “ Ostavi me prijavljenog” .  Najsigurnije mjesto za vašu lozinku je – vaš mozak.

3.       Vaša sujeta može biti iskorištena protiv vas

Socijalni inženjeri treniraju sebe u savladavanju vještine slušanja drugih ljudi. Oni si uzuzetni slušaoci! To je taktika nazvana “suspenzija ega” , on vas neće prekinuti niti ispraviti čak ni kad zna da vi niste u pravu a on jeste. Iskusan haker zna kako da  od vas izvuče najvažnije informacije dok on sluša a vi pričate.  U socijalnom inženjeringu “suspenzija ega” je važan način za pridobijanje povjerenja ljudi i izgradnju prisnog odnosa.

Zato je veoma važno ne pričati mnogo o ličnim podacima, niti podacima vezanim za radno mjesto. Čak ni sa komšijama i poznanicima. Uvijek se zapitajte: Šta će nekom moji lični podaci?

4.       Što više informacija ostavljate onlajn, više ste podložni hakerskom napadu

Svi smo u situacijama da se prijavljujemo na neki sajt za koji smo gotovo sigurni da ga više nikad nećemo posjetiti. Da li uvijek ostavljate vašu regularnu mejl adresu?  Hadnagi savjetuje da za ove potrebe kreirate elternativni nalog e-pošte. Na ovaj način, kompanije ne mogu da vas spamuju svojim ponudama, niti da prodaju vašu pravu adresu drugim stranama.

Takođe, važno je da redovno provjeravamo i čistimo svoje podatke na mreži. Podaci za prikupljanje podataka kao što je Spokeo.com prikupljaju vaše lične podatke kao što je mejl adresa, telefon i slično i omogućuju njihovo pretraživanje. Iako je teško da svoje podatke uklonite sa ovakvih mjesta, nije nemoguće. Čak je i Google počeo da čisti rezultate pretrage i da se odgovornije odnosi prema ličnim podacima nakon sudske presude u korist nekoliko evropskih građana.

5.       Niste nepobjedivi

Čak i ako niste uradili ništa loše, nikad ne možete biti sigurni da nećete postati žrtva hakera.  Čak i Hadnagi priznaje da mu se to desilo. Jednom je zamalo upao u zamku da popuni svoje podatke u formu koja je stigla od Amazona, kad je primjetio da adresa sadrži ekstenziju .ru, i shvatio da se radi o phishinhg napadu, ( [sic]! – pa baš .ru ?? N.J.)

Takođe je važno imati na umu da su pametni prevaranti obično fokusirani da igraju na duge staze, a ne samo kratkoročnu finansijsku dobit. Na primjer, krađa podataka o kreditnim karticama nije prvenstveno usmjerena na skidanje novca sa računa, već predstavlja uvertiru u krađu identiteta.

Padanje u zamku zbog uvjerenosti u svoju nepobjedivost je u ljudskoj prirodi. Razlika je u tome da podizanjem svijesti o potencijalnim opasnostima bolje vidimo svijet oko sebe, da možemo stati, razmisliti i korigovati svoj pravac.

Dijelovi teksta preuzeti sa http://www.inc.com/

Evropska komisija preporučuje korišćenje ODF

Sve evropske institucije treba da  budu u mogućnosti da koriste ODF (Open Document Format), kaže se u obraćanju potpredsjednika EK  Maroša Ševčoviča evropskom Parlamentu.

U cilju interoperabilnosti, koja je definisana i kao jedan od strateških ciljeva EU, vrlo ja važno da se institucijama i građanima omogući upotreba ODF, kao i slobodu da biraju za koju varijantu Office paketa  će se odlučiti.

Evropske institucije sugerišu da se prihvati minimum od dva ISO standarda, Open Document Format (ODT) i Office Open XML (OOXML).

Evropska komisija već je implementirala otvorene formate, ali priznaju i to da su propustili priliku da budu vodeći, i da na svom primjeru pokažu prednosti  interoperabilnosti.  Priznaju, takođe, da neke evropske institucije i dalje koriste PDF i Majkrosoftovu verziju OOXML,  pri čemu je ODF dostupan samo na zahtjev. Ovo je problem za građane i institucije koji su se odlučili za otvorene formate.

Uprkos tome, EK i dalje snažno podstiče korišćenje ODF i naglašava da je to najbolji način da se postigne interoperabilnost i neograničeno korišćenje javnih dokumenata.

Dobar primjer dolazi iz Švajcarske, zemlje koja nije članica EU, ali podržava upotrebu ODF,  i čiji Federalni sud već deceniju koristi ODF za sva svoja dokumenta.

ODF su podržani paketima LibreOffice i OpenOffice, koji dolaze uz Linux sisteme, ali se isto tako mogu besplatno preuzeti  za rad na MsOffice i Mac platformama.

Domaće zakonodavstvo predvidjelo je ove standarde još krajem 2010., dokument ovdje...

Original tekst možete pročitati  ovdje..

europeword.com

Šta su to APT napadi

APT ( Advanced Persistent Threat) je zapravo napad na mrežu, u kom neovlašćena osoba obezbjeđuje pristup na mrežu i ostaje tamo neprimjećeno za duži vremenski period. Namjera APT napada je da se ukradu podaci, a ne da izazove oštećenja mreže ili organizacije. APT napadi ciljaju organizacije u sektorima sa informacijama visoke vrijednosti, kao što su nacionalne odbrane, državne organizacije, konkurentna proizvodnja i finansijska industrija.

U jednostavnom, klasičnom napadu, uljez pokušava da uđe i izađe što je brže moguće da bi se izbjeglo otkrivanje upada putem sistema detekcije mreze (IDS) . U APT napadu, međutim, cilj nije da se samo uđe, napravi šteta ili krađa i izađe , već da se obezbijedi kontinuiran pristup . Za održavanje pristupa bez otkrivanja, uljez mora stalno da inovira kod i primjenjuje sofisticirane tehnike izbjegavanja. Dok industrijski hakeri obično biraju jedan metod napada i upere ga u nekoliko ciljeva, APT koriste jednu za drugom više vrsta napada protiv jedne mete dok ne pronađu slabost u odbrani. Neki APT napadi su toliko kompleksni da zahtijevaju puno administratorsko vrijeme.

APT napadač često koristi “spear phishing” metodu, neku vrstu socijalnog inženjeringa (varanje putem mejla koji dolazi od naizgled provjerenog pošiljaoca, a da se obezbijede pristupni podaci), za pristup mreži legitimnim sredstvima. Kada je postignut pristup, napadač uspostavlja tzv. zadnja vrata (“back door”). Sljedeći korak je da se prikupe validni korisnički akreditivi (posebno administrativni), a zatim poprečnim kretanjem kroz mrežu instalira još “zadnjih vrata”.

Ti prilazi, zadnja vrata, omogućavaju napadaču da instalira lažne usluge u vidu malih aplikacija (“utilities”), i stvori " ghost infrastrukturu " za distribuciju malvera  koji ostaje neprimijećen.

Iako se  APT napadi teško identifikuju, krađa podataka nikada ne može biti potpuno nevidljiva. Otkrivanje anomalija u izlaznim, dijeljenim podacima je možda najbolji način za administratora da otkrije da je njegova mreža je bila meta napada APT .

Preduzeća obično dostignu odgovarajući nivo IT odbrane u trenutku kad za kiber kriminalce postaje isplativije da ciljaju nekog drugog. Ali problem nastaje kada organizacije ne uspijevaju prepoznati da su na meti APT prijetnji, koje su upravo dizajnirane da zaobiđu odbranu. Kao što im samo ime govori, ti napadi su perzistentni, napadačima nije potreban veliki budžet, samo dovitljivost i vrijeme kojeg imaju napretek da neometano rade. Upornost i neodustajanje dok ne postignu cilj motiviše i velika vrijednost prikupljenih informacija.

Kako se odbraniti?

Serija napada koji se pojavljuju na različitim mjestima u sistemu ili infrastrukturi  su prva stvar koju treba tražiti. Dok klasični kiber napadi imaju tendenciju da se fokusiraju na jednoj lokaciji, APT obično kreću od primjene do primjene sekvencijalno, pokušavajući da nađu način da prodru u mrežu.  

Organizacije ne mogu da se oslone na SIEM sisteme da pokupe ove vrste napada, jer SIEM prati dešavanja u mreži u jednom trenutku, ali ne vezuje sekvencijalne događaje.

Većina APT počinje na nivou aplikacije, pa je dobro prvo provjeriti imamo li rupe u veb aplikacijama, što je najočigledniji poligon za napad u savremenim organizacijama.

Organizacije koje sumnjaju da su u opasnosti od APT zbog vrste informacija koje posjeduju na svojim mrežama, treba odmah da uspostave proces razmatranja svih bezbjednosnih upozorenja i pokušaja napada, čak i onih koji su blokirani. Problem je upravo u tome što većina organizacija zanemaruje ovu informaciju, srećni su što njihov firewall i antivirus blokiraju prijetnje i ne gledaju šta je to čemu je blokiran pristup, iako uravo to mogu biti dijelovi APT pokušaja, i upravo analizom blokiranih sadržaja dolazimo do eventualnog uočavanja pokušaja proboja mreže. 

Takođe, profesionalci IT bezbjednosti moraju paziti na to, da dok obezbjeđuju zaštitu protiv novih prijetnji, ne zaboravljaju i one stare metode, jer ih napadači neće zaboraviti.

Na kraju, a zapravo je trebalo biti na početku, organizacije moraju imati dobru klasifikaciju informacija, i znati šta je ona suština koja se zapravo štiti, jer ako se hiljade dokumenata proglase “povjerljivim” , zaštita je osuđena na neuspjeh.